Strpljenje je joker

„Bože daj mi strpljenja. Odmah!“ To je bio moj moto. Oduvijek. Više od pola sam svog života bila nestrpljiva. Ishitrena. Htjela sve sad i odmah. Glavom kroz zid, ako treba, samo da što prije dodjem do onoga što želim.

Ali strpljenje je joker. Strpljenje je onaj as u rukavu, kad nam se učini da smo ispucali sve druge mogućnosti. Sada to znam. Učim smirivati svoj um, kad mi nešto nije po volji, kad se u mene nanadano useli nemir. Učim ne razmišljati previše. Ne analizirati svaku prokletu sitnicu. Šta je ko rekao, zašto je to rekao, kakvom je bojom glasa to izgovorio. Šta je učinio ili šta nije. Zašto, kako... Više nije bitno. Ja moram ostati smirena, ma što i ko god da mi se u životu desi. Tačka.

 

Učim dopustiti stvarima da se dese (ili ne dese), pustiti svemiru da i on odradi svoje. (Čovjek i kad svom svojom snagom želi, ne može uvijek sve sam.) Da ne biva besposlen. Jer kad si besposlen, svakakve ti se gluposti vrzmaju po glavi. Znam to ja, a sigurno zna i svemir.